Mjesto: Križanke, Ljubljana
Datum koncerta: 26.05.2008
Broj posjetitelja: 3000
Cijena ulaznice: 22 € u pretprodaji, 26 € na dan koncerta
U ljubljanskim Križankama u utorak, 27. svibnja, ponovno je zagrmjelo. Dugo iščekivanim, a ponajprije pobjedonosnim koncertom nazvanim “Bil je maj”, legendarni slovenski pankeri Niet nakon dobrih dvadeset i četiri godine vratili su se na mjesto zločina. Buntovnici s Primožem Habičem na čelu 1984. i 1985. (umjesto grupe UBR) u sklopu Novog rocka priredili su veličanstven nastup, što je potvrdio i nevjerojatan odziv publike. A čime se bend s burnim i prilično kratkim postojanjem upisao na slovensku glazbenu scenu? Karizmatičnim frontmenom koji je za Niet bio ono što je Sid Vicious bio za Sex Pistols? Legendarnim i uvijek iznova aktualnim komadima? Ili možda time što Niet završe u kasetofonu svakog buntovnog tinejdžera koji otkriva blago slovenskog panka? Iako se devedesetih izdavači nisu “tukli” za njih, njihove su hitove vrtjele i manje zahtjevne radijske postaje. Među tadašnjim tinejdžerima kolale su kasete s njihovim snimkama, koje su se puštale toliko puta da su se trake razvukle, pa su Niet zvučali malo sporije. Kad je 1991., tik prije početka rata za Sloveniju, teret slave uzeo svoj danak i kad si je Primož zadao sudbonosnu dozu heroina, Niet su polako otišli u zaborav. Konačno su se raspali 1994., kad je Igor Dernovšek nakon neprestanih sukoba u grupi istu raspustio. Ali mi ih nikad nismo zaboravili. Kroz sve te godine, a bilo ih je šesnaest, kovala se legenda, i kad su 31. ožujka ove godine otvorili Orto fest, to je bilo najljepše iznenađenje godine. Zatim je 19. svibnja izašao i album “Bil je maj”, koji sadrži šesnaest remasteriziranih snimaka i tri novosnimljene – “Vsak dan se kaj lepega začne”, “Strah in krik” te “Bil je maj”. Svoj povratak među žive proslavili su uz podršku Zablujene generacije i Janija Kovačiča utorkovim koncertom u Križankama.
Kao prvi pozornicu Križanki zauzeli su Zablujena generacija, utjelovljenje melodičnog panka i predstavnici mlađe generacije. Nešto iza devet začuli su se uvodni rifovi i Zablujenci su nam za početak servirali “Kdo hoče plesati z menoj?”. Komad čija je bit parodija na sva sranja koja šaljemo na predselekciju za Eurosong. Slijedio je “Pobegli vlak” i nije bilo malo onih koji su već počeli pjevati i plesati. Križanke su u to vrijeme već bile lijepo napunjene, no ispred ulaza bilo je otprilike još toliko ljudi. “Totaln debil” privukao ih je još više. Mladež se već počela gurati u prvim redovima. Potom je okupljenima laganu dozu mješavine punka, popa i reggaea u uši ponio “Pozitiv vabrejšan”. Složenica “Extrasupermegafakinnujno” doduše stvara poteškoće pri izgovoru, ali kad su jezici podmazani ovakvim i onakvim supstancama, s tim nema problema. Tisuću petsto glava velika masa potom je uz pomoć Zablujenaca odradila svoj “Egotrip”. Kad su Šank rock 1996. izdali album “Bosa dama”, na kojem se nalazi i komad “Metulj”, on nije bio ni približno tako opjevan kao danas. Zablujena generacija omenjenemu komadu dala je svježi ruho povodom tridesetpetogodišnjice radija Val 202. Uz “Predsednik ZDA” dečkima na pozornici pridružio se otac komada, kantautor Jani Kovačič, drugi utorkov gost na koncertu. No on je na svoj nastup morao još malo pričekati, jer su Zablujenci imali pod prstima još nekoliko komada. Među ostalima i “Razdaljo” te “Sonce nabija”. Tu je bio i komad za sve “Patricije”, a “Mokre sanje” ovovečernja publika nije tako skoro doživjela. Nakon otprilike sat vremena dečki su svoj nastup zaključili komadima “Moja Liza” te “Tu mač”. Zablujenci su se pobrinuli za najbolji mogući uvod u nezaboravnu večer. Nije moglo biti bolje, jer je većina okupljenih ludovala od njihova prvog do zadnjeg komada.
Dobro zagrijanu, a ponajprije već prilično preznojenu publiku zatim je preuzeo Jani Kovačič, koji simbolizira most između mlađe i melodične generacije koju predstavljaju Zablujenci te starijih i tvrđih Niet. On je, sjedeći na stolcu, malo smirio atmosferu nabijenu piljevinom, kako se i sam našalio. Svojom pojavom nasmijao je i na pjevanje privukao one koji nisu žurili za šank ugasiti žeđ i napuniti se novom dozom energije. U dobrih pola sata imali smo priliku čuti Kovačičeve zimzelene komade, poput “Škoflca”, “Žare Lepotec” i naravno “Delam kot zamorc”, bez kojeg bi njegov nastup bio manjkav.
Napetost je lebdjela u zraku. Povike “Hočmo Niet” otprilike tri tisuće glava velike mase prekinuo je Jonas Žnidaršič, koji je nakon 1984. ponovno imao priliku najaviti legende, ovaj put s novim pjevačem Borutom Maroltom na čelu (ex Prisluhnimo tišini). Povratak Niet bio je najavljen već za prvi prosinca prošle godine, kad su kao predgrupa trebali nastupiti na koncertu Pankrta, no tada je njihov nastup otpao. Šteta. Ali poziv Perota Lovšina, odnosno kako ga je nazvao Jonas Žnidaršič – Perčija Gnusa, zaslužan je za povratak Niet na scenu. Možda se tako čak i bolje završilo. Niet zaslužuju mnogo više od toga da sviraju kao predgrupa.
Križanke su već pucale po šavovima i kad su se začuli prvi rifovi te pobjednički “la, la, la, la, la, la”, masa je još uvijek navirala u auditorij. “Molk” za početak. Legende su opet bile s nama. “Vijolice” odmah poslije. Masa koju je dobro zagrijala već Zablujena generacija ludovala je od prvog rifa. Naravno, nije prošlo ni bez “moshpita”. Za to je ponajviše bila zaslužna mladež odmah ispod pozornice. Zatim smo zajedno s Niet zapjevali “Tvoje oči”. Borutov vokal ne samo da je na dlaku sličan Primoževu, nego je na sebe preuzeo i sav teret koji je stvorio kultni frontmen. Za pohvalu! Već su stigle “perspektive pijanih noći, perspektive pokozlanih jutara” i na pozornicu je u crvenoj haljinici uživo doskakutala Tanja Ukmar, koja nije skrivala svoje oduševljenje. Slijedili su komadi iz prvog razdoblja Niet. “Melanholija”, “Ni izhoda” te “Petek zvečer”. Tanja je potom napustila pozornicu, a Niet se na klavijaturama pridružio Borut Činč (Buldožer). Masa je bučno pozdravila uvodne rifove “Depresije” i odmah počela pjevati. Dokaz da su to komadi koji kroje slovensku pankersku tradiciju. Još “Sam”, pa smo imali priliku čuti stari novi komad “Strah in krik” iz 1988., koji spaja pankersko buntovništvo i melodičnost. Činč se ponovno pridružio dečkima i svjedočili smo najljepšem trenutku večeri. Tri tisuće glava velika masa zajedno s Niet zapjevala je legendarni komad “Lep dan za smrt”. Osjećaj koji te preplavi u tom trenutku neopisiv je. Koža ti se naježi i nesvjesno pratiš bend. U takvo stanje te mogu dovesti samo kultni Niet. Nezaboravno! A ponajprije još jednom glasnije i odjekivanije od ostalih komada.
Slijedio je malo mirniji “Ruski vohun”. Čovjek ostane bez riječi. Niet se u Križankama ne bi mogli okupiti u originalnijem sastavu. “Vsak dan se kaj lepega začne” još je jedan stari novi komad, koji je također napisan 1987., a snimljen tek ove godine. Zvuči odlično i ne možeš a da ne pjevaš. Opet je bilo vrijeme za “buket” najstarijih, tvrđih komada. “Umiranje”, “Srečna mladina”, “Zastave” te “Sranje”. Niet su se na pozornici ponovno pridružili Tanja i Činč i zajedno su odsvirali “Ritem človeštva”, komad s uvijek aktualnom porukom. “Izobčeni”, “Heroj” i “Morilci” bili su sljedeći odsvirani komadi.
Slijedio je kratak bis. Bubnjar Tomaž Bergant zamolio je za potpunu tišinu – minuta za Primoža i komad “Bil je maj” za njega. Borutu i gitaristu Robertu Likarju pridružila se čelistica Marjetka. Zapalili su se upaljači i masa je s Borutom nježno zapjevala. Prekrasno! To je bio i najemotivniji trenutak večeri, koja se polako primicala kraju. Još “Februar” i još jedan bis. Dečki su se potom ponovno vratili na pozornicu i za kraj još jednom zapalili “Lep dan za smrt” te “Vijolice”. Publika je s njima još jednom glasno pjevala. No ponavljanjem se nije ni približila prvom “Lepom danu za smrt”. Još poklon i doviđenja do sljedećeg puta.
Nakon koncerta su Niet “napali” novinari i izborili prve izjave, a zatim su potpisali na desetke CD-a, plakata, ruku … I grudi. Ako je netko mislio da će se na koncertu okupiti samo starija generacija, prevario se. Na koncertu su bili svi kojima Niet nešto znače i koji su barem jednom bili dio njihovih života. Za kraj samo ukratko i jezgrovito – bilo je nezaboravno! Hvala, Niet!
Tekst: Lea Lesar
Fotografije: Barbara Milharčič
Setlista
Zablujena generacija:
1. Kdo hoče plesati z menoj?
2. Pobegli vlak
3. Totaln debil
4. Pozitiv vabrejšan
5. Extrasupermegafakinnujno
6. Egotrip
7. Metulj
8. Predsednik ZDA
9. Razdalja
10. Sonce nabija
11. Patricija
12. Mokre sanje
13. Moja Liza
14. Tu mač
Niet:
1. Molk
2. Vijolice
3. Tvoje oči
4. Perspektive
5. Melanholija
6. Ni izhoda
7. Petek zvečer
8. Depresija
9. Sam
10. Strah in krik
11. Lep dan za smrt
12. Ruski vohun
13. Vsak dan se kaj lepega začne
14. Umiranje
15. Srečna mladina
16. Zastave
17. Sranje
18. Paranoja
19. Ritem človeštva
20. Izobčeni
21. Heroj
22. Morilci
—– bis —–
23. Bil je maj
24. Februar
—– bis —–
25. Lep dan za smrt
26. Vijolice
Galerija slika
